Stručni kadar sve jači – Aleksandar Marković još jedno pojačanje

Trenerskim poslom počeo je da se bavi u rodnom Obrenovcu gde je radio s svim selekcijama i u ženskom i u muškom klubu… Nakon toga bio je na dvogodišnoj specijalizaciji u Nemačkim klubovima – “TSG Adler Dielfen”,”TVG Kaiserau” . Pre Novog Beograda dve godine je proveo u ženskom superligašu Milenijumu. Nekoliko puta je bio u stručnim štabovima ženske reprezentacije Srbije.

Njegove izuzetne ljudske i stručne reference bile su dovoljna preporuka da se priključi ostalim kolegama u Klubu i svoje zavidno iskustvo i znanje prenosi našim članovima. Marković će u Novom Beogradu biti asistent u prvoj ekipi, zajedno sa Brankom MIloševićem će raditi sa selekcijom dečaka 2002. godište, kao i sa još jednom grupom u školi rukometa.

Želimo mu puno sreće u radu u Novom Beogradu!

1. Pristupio si našem klubu pre neki dan… Sa radom počinješ početkom avgusta. Šta očekuješ od saradnje sa RK Novi Beograd?

Samim angažmanom želim da svojim znanjem i iskustvom podignem kvalitet rada rukometne škole,sa jedne strane kao i da svoju trenersku veštinu podignem na viši nivo.

2. Kako izgleda RK Novi Beograd iz tvog ugla, gledajući sa strane pošto još zvanično nisi počeo sa radom ?

Rezultati kluba govore sve. Od školice rukometa pa do seniorskog pogona, klub ima autoritet koji je izgradio svojim sportskim i zdravim duhom.

3. Jedini si trener u klubu koji je imao inetrnacionalno iskustvo i kao igrač (Švedska) i kao trener (Nemačka). Koliko ti je to pomoglo u dosadašnjoj trenerskoj karijeri i koje su osnovne rezlike rada kod nas i u inostranstvu…

Kao igrač kome je trener bio Christer Magnusson (inače švedski olimpijac),dobio sam jasnu sliku o tome da se individualni kvalitet najbolje pokazuje kroz kolektivnu igru kao i da igrači treba da budu “zreli”(svesni svojih postupaka, grešaka, kvaliteta) i da na osnovu toga pomognu ekipi.

Trenersko sazrevanje ili specijalizaciju imao sam u Nemačkoj u radu sa mlađim kategorijama. Sam princip,metod i način rada se bitno ne razlikuje u odnosu na koncept naseg rada sa početnicima. Jedino u čemu naš sport zaostaje za zemljama Zapada jesu daleko lošiji uslovi za rad a samim tim i razvoj rukometa.

Iskustvo koje sam dobio je to da se ni na koji način ne treba zadovoljavati malim stvarima,već konstantno treba raditi na svom usavršavanju, a da uspesi koje ređamo budu samo priznanje našeg rada – ne i konačni cilj.

4. Tvoj rad u klubu će se u početku bazirati uglavnom na najmlađe grupe, šta su po tvom mišljenju osnovni principi u radu sa početnicima!?

Osnovni principi u radu sa početnicima treba da se baziraju na tome da deca zavole sport,da se socijalizuju i razvijaju u sportskom duhu, kao i da im sport ne bude hobi, vec način zivota.

5. Uskoro staješ na “ludi kamen” . Izabranica je rukometašica. Krenuo si stopama kolega Čučkovića i Maksimovića koji su u “rukometnom” braku… Da li će ti to biti prednost u poslu kojim se baviš?

DA….gledajući na uspešnost u radu pomenutih kolega,siguran sam da sam napravio pravi potez i da je ovo još jedan dokaz da je sport bitna stavka u životu svakog čoveka.

You might also like

Leave A Reply

Your email address will not be published.