“Opasna” desnica Novog Beograda

Levi bek našeg kluba, Igor Vušurović, bio nam je sagovornik i pročitajte o čemu smo to "ćaskali" sa ovim talentovanim rukometašem...

Mladi levi bek Novog Beograda, Igor Vušurović stigao je u redove Novog Beograda pre dve sezone. Svoje prve rukometne korake napravio je u komšiluku i to u ORK Zemun. Kao prvotimac Novog Beograda pružao je sjajne partije a ove sezone šef struke Igor Nikolić ozbiljno računa na ovog visokog beka. U razgovoru sa njim pitali smo ga kako je proveo dane izolacije, šta očekuje od ove sezone ali i kako vidi svoju rukometnu budućnost…

Igor u akciji
Golgeter u akciji

 

Igore dolaziš iz sportske porodice, bilo je jasno da ćeš biti sportista. Kako si odabrao kojim ćeš se sportom baviti i da li su tvoji imali uticaj na tebe po tom pitanju?

  • Da, tačno je da dolazim iz sportske porodice tata mi je bio profesionalni fudbaler, a mama rukometašica. Sa 6 godina mama me je ‘naterala’ da se bavim nekim sportom kako bih se prvenstveno sklonio sa ulice i stekao navike i obaveze i ja sam tada odabrao fudbal kao i skoro svi dečaci. Fudbal sam trenirao 6 godina dok nisam otišao u Pionir da gledam Evropsko prvenstvo u rukometu kada je Srbija pobedila Dansku u grupnoj fazi i tada sam se zaljubio u rukomet i ubrzo prešao to da treniram.

Prve rukometne korake si napravio u ORK Zemun , kako su izgledali ti počeci i šta bi, „veliki“ Igor sad, rekao „malom“ Igoru onda kada je počinjao, da može?

  • Sećam se svog prvog treninga u Zemunu i moraću malo da se pohvalim, jer sam se prvi trening toliko dobro snašao da su i trener i igrači mislili da sam negde već trenirao i posle samo 7 dana pored treninga sa svojom generacijom išao sam i na treninge sa starijima. Pored toga što sam se tada lepo snašao i znao sa loptom postojao je mali problem sa samopouzdanjem na utakmicama i kada bih mogao iz ovog ugla i trenutnog mog razmisljanja savetao bih sebe da se maksimalno opustim i da će mi biti mnogo lakše da igram.

Pružao si dobre partije, ekipa se oslanja na tvoje šuteve i golove „spolja“, deluje kao da si se jako brzo uklopio u novi tim, ali kako je to prilagođavanje i promena sredine izgledala iz tvog ugla i šta očekuješ od ove sezone u dresu RK Novi Beograd?

  • S obzirom na to kakav sam ja nije mi bilo teško da se uklopim sa novom ekipom, jer sam opušten i društven, a što se tiče igre na terenu ubrzo smo se uhodali i nastavili da pružamo dobre partije koje su se od nas očekivale. Od ove sezone najmanje očekujem TOP 3, ali naravno da je najveći prioritet da podignemo titulu i mislim da smo kao ekipa zajedno sa trenerom Igorom kapacitet za to.

Koliko god da želimo nekad da izbegnemo priču oko Korona virusa jednostavno se ona sama nameće… jedan si od prvih rukometaša koji je preležao Korona virus… Kako su izgledali ti dani i kako si sebe motivisao tokom karantina i izolacije dok si čekao trenutak da se sve vrati u normalu i da možeš ponovo da treniraš?

  • Meni se dogodila najveća ironija koja je mogla, jer dok je trajalo vanredno stanje i policijski čas ja tih 50 dana nisam izlazio iz kuće da ne bih doveo u rizik svoju porodicu i onda sam se zarazio prvi put kada sam izašao. Bilo mi je jako teško kada mi je stigao pozitivan rezultat, ali srećom imao sam blaži oblik virusa i lakše sam podneo celu situaciju. U izolaciji sam bio dvadesetak dana i bilo mi je jako teško, jer nisam navikao da toliko dugo ne treniram, ali čim je prošlo to sve vratio sam se na teren i nastavio još jače da treniram. Drago mi je da spomenuta i ova tema, jer bih ovom prilikom želeo da se zahvalim celokupnoj upravi RK Novi Beograd, jer su me svi kontaktirali i pitali kako sam i svi su se ponudili da ako mi nesto zatreba da mogu slobodno da se javim i to mi je mnogo pomoglo da prebrodim sve.
Igor već dve sezone nosi dres Novog Beograda

Tokom ovih seniorskih nastupa bio si itekako zapažen od strane drugih trenera i klubova. Kako vidiš svoj rukometni put i da li bi podelio sa nama tvoj rukometni san koji imaš a to je da jednog dana zaigraš u … ?

  • Veoma mi je drago kada čujem da me je neko primetio i video na utakmici, jer to znači da se sav moj trud i odricanje isplati i to mi je najveca motivacija da nastavim još jače da radim. Rukomet najviše igram iz ljubavi, ali moj san je da od rukometa živim i igram profesionalno u nekim od najboljih evropskih klubova, jer ceo život sebe vidim kao profesionalnog sportistu.

I za sam kraj šta bi imao da poručiš dečacima i devojčicama koji upravo sada prave svoje prve rukometne korake ?

  • Dečacima i devojčicama koji sada prave svoje prve rukometne korake bih poručio da su izabrali najbolji i najzanimljiviji sport da treniraju i da prate svoje snove i nikad ne odustaju.
You might also like

Leave A Reply

Your email address will not be published.