Nezaboravno putovanje (Turnir u Barseloni)

„Pohod” na Barselonu je nastavljen, a sledeća stanica na tom putu bio nam je Monte Karlo, jedan od najbogatijih gradova u Evropi, inače glavni grad kneževine Monako. U čuveno mondensko letovalište, poznato i po čuvenoj trci formule jedan koja se vozi po samim ulicama ovog grada, stigli smo 23. jula ujutru.
Jedna od stvari koja će nekolicini naših rukometaša posebno ostati u sećanju kada je u pitanju boravak u Monte Karlu bio je slučajni susret, a potom i jednosatno druženje s našim najboljim teniserom Novakom Đokovićem, jednim od najpoznatijih žitelja ovog grada. Ben, Kiza i Džigi su prvi nabasali na Đokovića dok se on sa svojim drugom šetao ulicama Monte Karla. Molbu da se sa njim slikaju trenutno četvrti igrač sveta je naravno bez razmišljanja uslišio. Novak se raspitivao odakle smo i kuda smo se uputili. Razmenili su par rečenica i potom se rastali.
Do ponovnog susreta došlo je samo nekoliko trenutaka kasnije. Đoković je prepoznao Kizu, Bena i Džigija kako sa još nekolicinom svojih saigrača igraju odbojku na pesku na plaži u Monte Karlu. Prišao im je i pitao ih: „Srbi, jel ima mesta za mog druga i mene da se priključimo”.
„Naravno da ima Nole” čulo se iz prijatno iznenađenje mase naših rukometaša koji isprva nisu mogli da veruju da će trenutke odmora u Monte Karlu na putu ka Barseloni provoditi igrajući odbojku na pesku s jednim od najboljih tenisera današnjice.Podela na dve ekipe vrlo brzo je obavljena. S jedne mreže stajali su Novak, njegov drug i trojica naših rukometaša, a s druge postavaka koju su činili samo naši rukometaši. Meč je počeo, prštalo je na sve strane. Đoković je izgarao kao da je reč o finalu Vimbldona. Nakon 45-minutnog okršaja naši rukometaši su u prijatnom časkanju, uz naravno neizostavno slikanje, budući da su svi želeli da ovekoveče susret s Noletom, nastavili druženje s Noletom, koji ih je pozvao na ručak u njegov stan.
Svi naši igrači su bili u šoku, ne mogavši da veruju svojim ušima da ih je jedan svetski sportski as pozvao u svoj dom. Počastvovani, a u isto vreme zbunjeni zahvalili su se na pozivu, pozdravili se i poželeli Đokoviću sve najbolje u karijeri. Isto je učinio i on poželevši našem klubu srećan nastavak puta ka Barseloni i puno uspeha na turniru koji ih je očekivao.
Nakon višečasovnog boravka u Monte Karlu nastavili smo dalje a put nas je naneo na Kan, još jedan spektakularan francuski grad, na samoj Azurnoj obali. Posetili smo zgradu čuvenog Kanskog festivala, jednog od najprestižnijih filmskih festivala u svetu, prošetali čuvenim crvenim tepihom i prošetali pored jednog od najskupljih svetskih hotela – „Martinez” u kojem prenoćište košta neverovatnih 17.000 dolara.
Puni utisaka nastavili smo put Barselone u koju smo ušli 24. jula ujutru. Bili smo smešteni u Beleteri, predgrađu jednog od najlepših svetskih gradova i to ni manje ni više nego u samom olimpijskom selu koje je izgrađeno za potrebe Olimpijskih igara u Barseloni 1992. Imali smo tako ogromnu čast da boravimo na mestu gde su bili i najbolji svetski sportisti 1992.
To kao da nam je dalo motiv više da se na turniru koji se održavao u ovom tromilionskom gradu prikažemo u što boljem svetlu.
Nezaboravno putovanje (Turnir u Barseloni)

Sam turnir je opravdao naša očekivanja. U četiri dana borili smo se s dve ekipe u kategoriji rukometaša rođenih 1991. i mlađih. A ekipa je s maksimalnim učinkom od šest pobeda osvojila zlatnu medalju. U finalu je savladala San Đoan Despe s 17:14. B ekipa je s tri pobede, dva poraza i jednim remijem morala da se zadovolji četvrtim mestom. U okršaju za bronzu izgubila je od domaćina turnira Sant Estevea Sesroversa s 15:14.
Pehar Vojislavu Stojanoviću uručio je legendarni Andrej Ščepkin, jedan od najboljih svetskih pivotmena svih vremena koji se posebno proslavio višegodišnjim igrama za Barselonu. Inače, tokom učešća na turniru utakmice Novog Beograda posmatrao je i Milan Kalina, čuveni jugoslovenski rukometaš, osvajač zlata na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1984. i godinama jedan od najuticajnijih ljudi u Rukometnom klubu Barselona.
Dan nakon poslednjeg dana turnira 28. jula i proslave osvojenog trofeja bio je rezervisan za odmor i za poslednje „kadrove” u Barseloni. Upravo se Kalina, kojem se ovom prilikom posebno zahvaljujemo za sve što nam je učinio na ovom putovanju, potrudio da nam boravak u takoreći „njegovom” gradu, budući da je ovde gotovo tri decenije, ostane u još boljem sećanju. Obezbedio nam je 50 ulaznica za čuveni stadion „Kamp Nou” na kojem smo obišli i muzej Fudbalskog kluba Barselona. Nakon toga otišli smo u čuveno letovalište Ljoret de Mar gde smo se sunčali i kupali sve dok nisu nestali i poslednji sunčevi zraci.
 Nezaboravno putovanje (Turnir u Barseloni)
Posle pet nezaboravnih dana u Barseloni došlo je vreme da se krene kući. Kasno uveče 29. jula autobus je zauzeo kurs ka Beogradu. Ipak, nismo mogli a da povratak kroz Francusku ne iskoristimo da bismo videli i upoznali još jedan njihov grad. Ujutru smo stigli u Nicu u kojoj smo ostali pola dana. Opčinjeni čarima ovog grada vratili smo se u Monte Karlo gde smo gledali prijateljski fudbalski meč Monako – Inter na kojem za tim iz Milana debitovao Kamerunac Samjuel Eto, dojučerašnja vedeta Barselone.
Umorni ali i prezadovoljni zbog svega što smo videli i uradili na ovom nezaboravnom putovanju krenuli smo ka Beogradu u koji smo stigli 31. jula uveče.
Trener Nikola Maksimović dao je voljno igračima do 14. avgusta kada počinju pripreme za nove velike izazove u narednoj sezoni. Ova je položena s desetkom a nadamo se da će takve biti i sve predstojeće.
 Nezaboravno putovanje (Turnir u Barseloni)
Put u Barselonu pun pogodak
 Po povratku iz Barselone trener Nikola Maksimović je rekao:
– Prezadovoljan sam učešćem u Barseloni. Osvojili smo zlatnu medalju i tako na najbolji način završili ovu sezonu. Ostaje žal što B ekipa nije osvojila makar bronzu, budući da je malo nedostajalo da uđe u finale gde bi koplja ukrstila s A ekipom Novog Beograda. Bila je očigledna razlika u klasi između naše i ostalih ekipa, a nije nas sputao ni dug put autobusom do Barselone. Pored učešća i pobede na ovom turniru cilj nam je bio i da što više upoznamo neke evropske gradove tako do smo, između ostalo, svraćali u Lido di Jesolo, Veneciju, Monte Karlo, Nicu, Kan, Ljoret de Mar… I s te strane ovaj put je bio pun pogodak.
Završili smo ovu sezonu trijumfalno i tako napravili dobru uvertiru za predstojeću. Dao sam igračima slobodno do 14. avgusta s tim da svi imaju program za individualne treninge koje će početi 7. avgusta.
Nadam se da ćemo u narednoj sezoni nastaviti da napredujemo i kao pojedinci i kao ekipa. Ciljevi se znaju – najviši plasman u ligama mlađih kategorija kao i napad na prvo mesto u Srpskoj ligi koje bi nam donelo plasman u rang više.
 
Nikolić bez premca u svom godištu

 Pored zlata pivotmen Zoran Nikolić se iz Barselone vratio sa još jednim priznanjem – proglašen je za najboljeg igrača u svojoj kategoriji.
– Prvi put u karijeri dobio sam i jedno lično priznanje i presrećan sam zbog toga. To što sam proglašen za najboljeg igrača je motiv više da nastavim da naporno radim i da nadograđujem svoju igru. Ipak, da nije bilo saigrača sigurno je da ne bih osvojio ovu nagradu i ja sam im zahvalan što su mi na neki način pomogli da na kraju budem najbolji igrač turnira.
Kada je reč o samom turniru i putovanju Nikolić je kazao:
– Ruku na srce bili smo dosta ispred konkurenta na turniru i sve osim našeg trijumfa bilo bi veliko iznenađenje. Do Barselone smo dugo putovali ali nam to nije zasmetalo da se pokažemo u najboljem svetlu. Dodatni motiv predstavljalo nam je i to što se turnir igrao u gradu iz kojeg dolazi najuspešniji rukometni klub na svetu i za koji bi svi voleli da zaigraju. Što se tiče samog putovanja ono nam je iako dugo veoma brzo prošlo budući da je druženje, kao i uvek, bilo na najvišem nivou i da smo stajali i obilazili neke od najlepših evropskih gradova.

 

Zemun 9, Zvezda 20. u seniorskoj konkurenciji
Zemun 9, Zvezda 20. u seniorskoj konkurenciji

Na tradicionalnom turniru u Barseloni učestvovalo je 130 ekipa iz devet država u pet starosnih kategorija muške i ženske konkurencije. Pored Novog Beograda Srbiju su predstavljali i rukometaši Zemuna, koji su putovali snama, i Crvene zvezde koji su u seniorskoj konkurenciji osvojili deveto, odnosno 20. mesto.

You might also like

Leave A Reply

Your email address will not be published.