Međunarodni memorijalni turnir „Ljubomir Pokrajac” – Trofej „Rastimo”

Međunarodni memorijalni turnir „Ljubomir Pokrajac” – Trofej „Rastimo” bio je prvi turnir na kojem smo učestvovali otkako smo osnovali novi klub. Novi Beograd je na svom debiju na turnirima osvojio dva odličja i to u obe konkurencije u kojima se takmičio.
Rukometaši rođeni 1992. i mlađi, prevođeni trenerom Nikolom Maksimovićem, superiorno su trijumfovali u svojoj konkurenciji, dok su dve godine mlađi rukometaši, koje s klupe predvodi Miloš Simić, morali da se zadovolje bronzanom medaljom. Inače, dva naša igrača dobila su specijalna priznanja. Luka Minić je proglašen za najboljeg igrača kod rukometaša 1992. i mlađih, dok je Nemanji Radenkoviću pripala plaketa „Ljubomir Pokrajac” za najboljeg srednjeg beka turnira.

 

Plaketa „Ljubomir Pokrajac” u pravim rukama: Nemanja Radenković u društvu Lene Pokrajac,

kćerke pokojnog Ljubomira (Snimio: Mihajlo Antić)


„Čast mi je što sam dobio plaketu koja nosi ime Ljubomira Pokrajca, jer svi mi dobro znamo koliko je on učinio za naš rukomet”, kazao je Nemanja Radenković povodom toga što je dobio veliko priznanje i nadovezao se na ishod turnira. „I pre početka turnira važili smo za velike favorite i samo smo opravdali taj epitet. Odigrali smo u finalu najbolju utakmicu na turniru i zabeležili sigurnu pobedu. Iako smo do sada osvojili mnogo odličja ovo ima poseban značaj jer smo do trijumfa došli pod imenom novog kluba. Želeli smo da na prvom turniru pod imenom Novog Beograda zabeležimo trijumf i drago mi je da smo uspeli u tome.


1 resize

Odbrana na visini zadatka (Snimio: Mihajlo Antić)



 

Turnir se igrao 1. 2. i 3. maja u pančevačkoj dvorani „Strelište” i okupio je 30 ekipa iz Srbije, Crne Gore i Slovenije. Organizovan je u slavu velikog igrača i rukometnog poslenika iz ovog grada, koji je iznenada preminuo pre nepunih godinu dana. Ljubomir Pokrajac je rođen 1953. Igrao je za Obilić, Crvenu zvezdu, Dinamo, kao i za klubove u Nemačkoj i Španiji. Za Dinamo je odigrao 4465 utakmica i postigao 2048 golova, čime je treći strelac u istoriji ovog kluba. Bio je višegodišnji član Dinama i to kao član Upravnog odbora, sportski direktor, trener… Takođe, bio je član Izvršnog veća Pančeva zadužen za sport, kao i član Upravnog odbora Rukometnog saveza Srbije.
U konkurenciji rukometaša rođenih 1992. godine i mlađi takmičilo se pet ekipa. Posle takmičenja u grupi Novi Beograd je s dve pobede i jednim porazom i nerešenim rezultatom zauzeo drugo mesto što mu je doneo direktan plasman u finale.

 

2 resize

Odbrana na visini zadatka (Snimio: Mihajlo Antić)


 

Mora se napomenuti da je trener Nikola Maksimović, s obzirom da je već obezbedio plasman u finale, taktizirao u poslednjem kolu protiv Rastima što se pokazalo kao odličan potez, dan kasnije u borbi za trofej.
U finalu, od kojeg se očekivalo da će biti neizvesno, Novi Beograd je, ako se izuzme prvih desetak minuta utakmice, gospodario čitavim terenom u okršaju s igračima Rastima, takoreći reprezentacijom Vojvodine pojačanom Špendeom, najboljim igračem Slovenije u 1993. godištu. Nakon uvodnih 5:5 naši su pojačali ritam i na odmor s otišli s zalihom od osam pogodaka. U nastavku su se odlepili na 12 golova razlike što je omogućilo treneru Maksimoviću da pruži priliku svim igračima. Do kraja Rastimo je uspelo da smanji razliku ali pobeda nijednog trenutka nije dolazila u pitanje.

 

3 resize

Odbrana na visini zadatka (Snimio: Mihajlo Antić)

  

„Ne sećam se da smo skoro odigrali odbranu na ovako visokom nivou i to je donelo prevagu na našu stranu. Gopić i Popović su briljirali na trojici i četvorci potpuno zatvorivši sredinu, a tako da je Rastimo moralo da napada po širokim pozicijama. Takođe, golman Trtović je bio na visini zadatka. Svesno smo odigrali nešto slabije dan ranije protiv Rastima koji kao da je pomislio da će nas u finalu lako dobiti. Međutim, tek u okršaju za zlato smo pokazali svoje pravo lice”, utisci su trenera Maksimovića s finalnog okršaja. „Sve u svemu prezadovoljan sam. Novi Beograd je osvojio svoj prvi trofej pod ovim imenom i siguran sam da je ovo samo uvod u još mnogo uspeha u narednom periodu.


4 resize

Stefan Trtović u akciji (Snimio: Mihajlo Antić)


 

S mišljenjem trenera Maksimovića složio se i Luka Minić, najbolji igrač turnira. I on smatra da je finale odlučila odbrana Novog Beograda.

„U ovom segmentu igre odigrali smo na visokom nivou tako da nismo mogli da ostanemo bez trofeja. Možda nas je Rastimo malo i potcenilo s obzirom da su nas pobedili u poslednjem kolu u grupi, ali bez obzira na to smatram da smo mnogo kvalitetniji. Takođe, iako smo do sada osvajali mnogo medalja ova ima posebnu draž jer smo je osvojili kao Novi Beograd. Želeli smo da se pod imenom novog kluba predstavimo u najboljem svetlu i osvajanjem zlata smo ispunili taj cilj”, istakao je Minić, koji kako da se pretplatio na lična priznanja.
Ipak, kako je napomenuo timski uspeh mu je mnogo važniji od ličnog:
„Što se mene tiče nikada ne moram da budem proglašen za najboljeg igrača ako je to uslov da osvojimo prvo mesto. Jednostavno timski uspeh mi je mnogo bitniji od ličnog, jer samo uz uspeh cele ekipe i neko pojedinačno može da izbije na površinu. Zbog toga je ovo priznanje koje sam dobio, priznanje za celu ekipu. Sada sam ja bio najbolji, sledećeg puta biće neko drugi”, kazao je Minić.


6 resize

Superiorno do prvog trofeja pod imenom novog kluba: Rukometaši Novog Beograda

(igrači rođeni 1992. i mlađi) s zlatnim medaljama (Snimio: Mihajlo Antić)

 

Generacija 1994. i mlađi nije uspela da stigne do finala. U konkurenciji sedam timova zauzela je s dve pobede i jednim porazom drugo mesto u F grupi koje mu je donelo plasman u polufinale. U okršaju za finale nesrećno je za jedan gol izgubila od slovenačkog Merkura 24:23. U borbi za bronzu bila je bolja od Rastima s 21:18.
„Nismo imali sreće. Poslednju utakmicu u grupi i polufinale smo izgubili s golom razlike. Ipak, nismo klonuli duhom i u meču za treće mesto smo odigrali na najvišem nivou i tako smo došli do medalje. Sve u svemu zadovoljan sam bronzom, pogotovo što je to prvo odličje otkako je ova generacija, inače viceprvak države, prešla u Novi Beograd. Turnir u Pančevu je bio izuzetno jak, a da smo odigrali u odbrani na malo višem nivou sigurno je da bismo se bolje plasirali, iako je i ovo odličan uspeh”, smatra trener Miloš Simić.

Okviri

 

Finale (1992/1993): Novi Beograd – Rastimo 24:21

Dvorana: „Strelište”. Gledalaca: 500. Sudije: Đikić i Petrović.

 

NOVI BEOGRAD: Ćojbašić, Trtović, Kompirović, Jovović 1, Matičić 1, Šejnjanović 2, Pisarić 3, Milinković, Minić 5, Popović 1, Delić 1, Radenković 6, Gopić 4, Radojević, Vrbaški. Trener: Maksimović.

 

RASTIMO: Dragutinović 2, Krsmančić, Radojčić 2, Tasevski, Džiknić 1, Criloglavac 5, Ćurčić 1, Marjanović 3, Ljubičić 2, Nikolić 1, Arbutina, Mojsilov, Radeilović 1, Špende 3. Trener: Petrović.

 

Za treće mesto (1994/1995): Novi Beograd – Rastimo 21:18

Dvorana: Strelište. Gledalaca: 300. Sudije: Rakašćan i Mitanovski.

 

NOVI BEOGRAD: Aleksandrić, Ninkov, Daniel, L. Knežević, Perković, Vrga, Kovačević 4, Mršelja 6, Minić 2, Popović 2, Dinčić 2, Jovanović, Radošević, B. Knežević, Ivković 5. Trener: Simić.

 

RASTIMO: Gavrilović, Đorđević, Jovanović, Spenša, Čićić, Radojković 2, Veljović, Potić 10, Jovičević 1, Ilić, Simić 2, Grubač, Jevtović 3. Trener: Mitrović.

 

Rezultati Novog Beograda

Rezultati (1992/1993): Novi Beograd – Dinamo 23:23, Novi Beograd – Deliblato 29:23, Novi Beograd – Rastimo 93 25:22, Novi Beograd – Rastimo 92 22:25. Finale: Novi Beograd – Rastimo 92 24:21.
Konačan plasman: 1. Novi Beograd, Rastimo 92, 3. Rastimo 93, 4. Dinamo, 5. Deliblato.

 

Rezultati (1994/1995): Novi Beograd – Kolubara 22:20, Novi Beograd – Rastimo 26:27, Novi Beograd – Deliblato 10:0. Polufinale: Novi Beograd – Merkur 23:24. Za treće mesto: Novi Beograd – Rastimo 94 212:18.
Konačan plasman: 1. Smederevo, 2. Merkur, 3. Novi Beograd, 4. Rastimo 94.

 

 

 

 

 



Objavljeno 4. maja 2009

 



You might also like

Leave A Reply

Your email address will not be published.