Summer Cup 2017
Baner

YouTube kanal

Baner

Reč kapetana

Kapiteni Novog Beograda: Dragan Antonić, Nenad Čojbašić, Vojislav Stojanović i Aleksa Minić

Četiri tima – četvorica kapitena. Skromni na rečima veliki na delu. Iza njih je više godina treninga i utakmica. Ipak, to što prvi put daju intervju učinilo je svoje. Trema u restoranu „Mcdonalds” preko puta „Hale sportova” na Novom Beogradu se osećala bez obzira na to što su odgovarali na pitanja svog klupskog sajta – www.rknbgd.rs.
Njihova imena su Dragan Antonić, Vojislav Stojanović, Nenad Ćojbašić i Aleksa Minić. Prvi je kapiten generacije 1990. i mlađih, a imaće tu ulogu i kada Novi Beograd počne da se takmiči u seniorskom rangu, drugi je vođa prve ekipe 1991, treći godinu dana mladjih rukometaša, a poslednji je kapiten najmlađe ekipe – generacije 1994.

Ovaj uporedni intrervju počeli smo s pitanjem šta za njih znači kapitenska traka i šta smatraju svojom obavezom dok imaju i ovu ulogu u ekipi?

DRAGAN ANTONIĆ: Znači veliku odgovornost,kako na samom terenu tako i van njega. Moram uvek da budem veza izmedju trenera i igrača, da bodrim ekipu i kada nam sve ide od ruke i kada ne ide, da budem uvek pobednički nastrojen... Takođe, trebalo bi da obaveštavam trenera šta se dešava u ekipi, kakve probleme imamo, i da pomognem treneru kada god mu je potrebna pomoć.
VOJISLAV STOJANOVIĆ: Kapitenska traka za mene znači još veću odgovornost od one koju sam imao kao „običan” igrač. Kapiten jednostavno mora da se prema svim obavezama na treninzima i utakmicama odnosi maksimalno, a u isto vreme trebalo bi da bude na raspolaganju saigračima iz ekipe i da bude njihova spona s trenerom. Moja uloga bi trebalo da bude i da zamenim trenera po neki put kada nije tu...
NENAD ČOJBAŠIĆ: I za mene kapitenska traka nosi ogromnu odgovornost u klubu. Moram da podržim ekipu kad je najteže i da gotovo uvek budem najodgovorniji. Trebalo bi da svojim ponašanjem budem uzor ostalim igračima i na terenu i van njega. Da ako dodje do nekih nesuglasica izmedju saigrača da pokušam da izgladim nesporazum i da treneru predočim šta se dešava na terenu i u timu od onih stvari na koje on nema uvid. Takođe, da prenesem informacije igračima, da ih opominjem kada samtram da nešto nije u redu, a u isto vreme i da ih posavetujem ako mi se neko obrati.
ALEKSA MINIĆ: Kapitenska traka nosi posebnu odgovornost jer saigraču po nekada moram da kažem pravu stvar i to u pravom trenutku što nije uvek lako. Moja uloga bi trebalo da bude da podržavam ekipu, da uvek mislim pozitivno, da ponekad opomenem saigrače, da budem najozbiljniji...

Kapiteni Novog Beograda: Dragan Antonić, Nenad Čojbašić, Vojislav Stojanović i Aleksa Minić

Kako si postao kapiten?

DRAGAN ANTONIĆ: Iz prostog razloga – bio sam najstariji ali u isto vreme odnosio sam se odgovorno prema obavezama, [to je izgleda presudilo da se trener odluči da baš mene pita da li hoću da budem kapiten. Bez mnogo razmišljanja sam pristao bez obzira što sam bio svestan da kapitenska traka pored časti nosi i mnogo obaveza.
VOJISLAV STOJANOVIĆ: Trener me je izabrao, pre svega iz razloga što sam bio najredovniji i najangažovaniji na treninzima što se njemu izgleda najviše svidelo. Budući da sam se tako odnosio prema obavezama možda je pomislio da sam dobro rešenje za kapitena. Evo već sedam godina sam kapiten i to je najbolji dokaz da trener nije pogrešio.
NENAD ČOJBAŠIĆ: Mene su saigrači izabrali za kapitena što izgleda znači da imaju poverenje u mene. Na svojevrsnom izboru imao sam ubedljivo najviše glasova što mi je posebno drago budući da sam dobio poverenje mojih drugara. Možda je presudilo da za mene glasaju što sam najredovniji na treninzima i što nikada nisam ušao s nekim u svađu. Ovom prilikom bih se zahvalio svim saigračima na ukazanom poverenju i nadam se da ću im se odužiti na prvi način.
ALEKSA MINIĆ: Mene je izabrao trener. Najduže treniram od svih, a možda sam i najodgovorniji.

Koji su ciljevi ekipe u ovoj sezoni ekipe čiji si kapiten?

DRAGAN ANTONIĆ: Nadam se da ćemo u toku ove sezone početi da se takmičimo u seniorskoj konkurenciji u Srpskoj ligi, ukoliko neko u toku sezone odustane od takmičenja. Ukoliko se to ne desi počinjemo da igramo u Srpskoj ligi od jeseni. Cilj nam je da se što bolje pripremimo za takmičenje u seniorskoj konkurenciji i da već u prvoj sezoni takmicenja plasiramo rang više tj. u Drugu ligu.
VOJISLAV STOJANOVIĆ: Ciljevi su nam prvo mesto u Beogradu i na turniru u Barseloni na kojem ćemo učestvovati u julu.
NENAD ČOJBAŠIĆ: Na prvom mestu nam je da osvojimo Ligu Beograda. Takodje, da na turniru u Barseloni ostvarimo što bolji rezultat, jer ćemo se takmičiti sa starijim godištima. Cilj nam je da osvojimo medjunarodni turnir u Šidu i da izlijemo zlato na Superligi Srbije, gde smo uostalom trijmfovali prošle godine.
ALEKSA MINIĆ: Želja svih nas je da osvojimo prvo mesto u Ligi Vojvodine gde se trenutno nalazimo na trećem mestu i da se kroz ovo takmičenje plasiramo na završni turnir Lige Srbije.

A tvoji lični ciljevi?

DRAGAN ANTONIĆ: Voleo bih pre svega da zaigram u Superligi Srbije, da uvedem Novi Beograd u Prvu ligu i da se okušam u nekoj stranoj ligi.
VOJISLAV STOJANOVIĆ: Moja glavna ambicija je da Novi Beograd popnemo na neki zavidni nivo. Nakon toga voleo bih da odem u inostranstvo, po mogućstvu u Španiju jer se u toj zemlji igra najbolji rukomet.
NENAD ČOJBAŠIĆ: Voleo bih da mi karijera ide uzlaznom linijom. Sanjam da branim u nemačkoj bundesligi i to u Kilu, koji je želja gotovo svakog igrača. Jednostavno, ono što je Real u fudbalu to je Kil u rukometu.
ALEKSA MINIĆ: Voleo bih da zaigram za reprezentaciju Srbije, neku ekipu u našoj Superligi, a da nakon toga stasam za jedno od dve najjace svetske lige – nemačku ili špansku.

Šta se i da li se nešto promenilo otkako ste zajedno sa svojim trenerima prešli iz Studentskog grada u novi klub – Novi Beograd.

DRAGAN ANTONIĆ: Nije se ništa promenilo. Sve je ostalo isto – treninzi su i dalje na visokom nivou, treniramo na istim terenima, trener je isti...
VOJISLAV STOJANOVIĆ: U principu svi naši zajednički ciljevi su ostali isti – najviši. Ipak, sada imamo još više motiva da i sa novim klubom ostvarimo još bolje rezultate. Zbog toga treniramo još više i bolje.
NENAD ČOJBAŠIĆ: Uvek smo imali ciljeve da budemo prvi i tako je i sada.
ALEKSA MINIĆ: Nama se promenio sastav jer je par igrača ostalo u drugom klubu. Ipak, to ne menja ništa, trener je ostao isti. S tim što se i dalje uigravamo i iskreno se nadam da će i nivo igre uskoro biti kao pre.

Prijatelji sajta

rukometni savez beograda rukometni savez srbije evropska rukometna federacija svetska rukometna federacija

teluslogo  balkan handball logo contractorbaner,-speed,-mali

Tizi balon centra